Peti oktobar, kao da je bilo sutra
U petak sam se slučajno našao u Medija centru. Program je već počeo, otvaram vrata prostorije gde se održava tribina i prvi kojeg ugledam je Vukadinovićeva bolja polovica Antonić. O jebote, mislim se, gde sam ja to došao. Pored njega vidim sedi Jovo Bakić. This just gets better and better. Bacim pogled na ostale sagovornike, kad eto Vesne Pešić odmah do fašiste Antonića, a sa druge joj strane alpinista Chadda. I plus odgovorni urednik Vremena, Žarkovićev Švarm (ovo je iz nekog razloga loše zvučalo). Pomislim, biće o čemu da se tweetuje. Ne za mene nego za Vesnu.
Sav u čudu da čujem o čemu se tu radi, nadjem sebi mesto pozadi tako da ih mogu sve đuture videti. Oh kakvog li prizora, blago meni. Ekstremna desnica, levi centar, levo smetalo, desna desanka... Sve za istim stolom. A tema? Peti oktobar. Pa naravno, tu ti je Antonić (wait, what?!). Samo da dodam hashtag confused. Ali nema šta da me čudi, kažem sebi, this is Serbia! Ali 'ajd', da vidimo ko će šta da kaže i čega lepog da se priseti nakon 15 godina. Kao da nemamo pametnijeg posla. Kao da je to važnije od bacanja svetla na narednih 12 godina što su usledile. Ali ko se više seća šta je bilo izmedju 2000. i 2012. Pamtimo samo ono što mi mislimo da je bilo najbolje što je moglo da nam se desi (taj peti oktobar) i ono što mi mislimo da je najgore što je moglo da nam se desi (SNS na vlasti, dalje ga bilo). Ta niskoumna konverzacija je išla otprilike ovako:
Bobo Berija nastavlja: Eh da. Što hoću da kažem jeste da imate te dve struje. Znači ova što kao, zvanično, vuče na levu, a meni nastranu stranu, i mi što vučemo na ultra klerikalno SPC-ovsko fašist... hoću reći putinističko rusofilsku a srbocentričnu stranu. Eh sad, bilo bi lepo, a i praktički moguće da se te dve struje spoje. Jedino tako bismo dobili jednu vrlo jaku, da ne kažem snažnu, opoziciju, kao što je to bio ondašnji DOS, kojem nisam nikad ni ideološki pripadao. Ali znam da je to, u suštini, nemoguće...
Bakić militaristički, a pičkinski: Izvini, Bobice.
Antonič (Vukadinovičev): Mislim da je opozicija u jednoj vrlo nezgodnoj situaciji. U njoj postoje dve struje, jednu čine DSS i Dveri, kojima ja bezuslovno pripadam u punom erotskom smislu, dok drugu čine ove ostale, kako se zove, ovaj, LSD, koks mislim de es, novi de es, najnoviji de es... Uglavnom, šta hoću da kažem?
Tajac od 20 sekundi na šta će Bakić: Samo polako Bobo, sve što si rekao do sada ima smisla. Ja samo slušam, učim, zapisujem i pamtim. Posle ću i ja da kažem nešto inteling... Intelignen... Mudro.
Bakić prekida šapatom: Čekaj Bobo, rek'o si prvo da je moguće, a zatim da je nemog... Aha, to je trik je l' da? Da ih malo navede na razmišljanje. Aaaa dobar, Bobo, dobar. Zapisujem. I pamtim naravno.
Chadda koluta očima kuneći nebo i zemlju što sad nije na pakistanskoj planini, a Vesna se uključuje u polemiku (ili chat pre će biti?): Malo smo otišli od teme, ipak, mislim, peti oktobar, kako da vam kažem, to je bilo neko vreme tad, držali smo se svi zajedno, znali smo zbog čega. Danas je to nemoguće jer ne znamo zbog čega, pardon, znamo! Vučić nam ne da. Izvinjavam se, dakle taj čovek drži apsolutnu totalitarističku vlast, i on sad ne dozvoljava da bude bilo kakve opozicije. Nije problem u nama samima i u nepostojećim razlikama te dve struje, nego je problem u tom čoveku koji drži vlast kao vladar u samom, ovaj, kako bih tweetovala, mislim rekla...
Chadda više ne može da čeka i iz njega iskače Cedonir: Ja, ja, ja više nisam siguran kako da se stvori ta jaka, a snažna, opozicija. Pa ko je srušio Miloševića? Ja. I Zoran. Kako sam to uradio? Ušao sam mu u kuću. Bio sam mlad, lep i lud. A ko će danas tako nešto da uradi? Opozicija. A izvinite, ko će da finansira tu opoziciju? Odakle nama para da vodimo i dalje politiku stagnacije, hoću reći integracije u evropsko društvo? Oligarsi. A gde su ti oligarsi? Evo ja sad otvoreno pitam, gde su ti oligarsi kada su nam najpotrebniji? Mi nažalost nemamo nijednog da nam finansira moju firm... stranku, NAŠU stranku, kao što to Mišković sponzoriše Vreme...
Žarković, u ulozi Švarma, probudio se i uzbudio: Šta sad Mišković i Vreme? Pa šta smo ti mi sad skrivili?
Cedonir se slalomski ispričava: Pa ne, nemoj pogrešno da me shvatite, ja se samo pitam zašto i nama Mišković ne udeli nešto sitno? Pa voleo bih i ja kad otvorim sajt LDP-a da vidim Miškovićevo lice andjela kao što ga vidim kad otvorim Vreme. Ja vama zavidim. Vreme je zakon. Tetovaže mi.
Vesna konačno klikće "tweet" dugme i javlja se za reč: Hoću samo da kažem i oko ove izbegličke krize. Vučić kaže ne dirajte ih, i niko ih ne dira. A da kaže tucite ih, svi bi ih tukli. Ali ne radi on to jer je njemu tako došlo, nego zna se zašto. A onda kažu Srbija je najbolja jer ih niko nije tukao! Pa mislim...
Bakić je konačno sredio svoje misli i spreman je da ispali nešto što će nadmašiti sve sagovornike: Ako mene pitate, vojni rok treba ponovo uvesti! "Ej, niko te ne pita!", čuje se iz publike, dok je jedina koja se usudila uzeti mikrofon u ruku i otvoreno se pobuniti protiv "konačnog rešenja" Adolfa Bakića bila Staša iz Žena u crnom.
Nakon toga joj matora nada Hitlerjugenda, krišom gledajući na papir beleške govora svog mentora Antoniča, uliznički a besramno izvaljuje: Ja mislim da se ja i Vi u 90% toga slažemo.
Zatim zavodničkim šapatom dobacuje, i nabacuje se, Vukadinovičevoj: Jesam dobro rekao, Slobodane? Auuu, ovo je bilo ra-di-ka-lno.
Antonić ne želeći da prizna da ga je ovaj upravo cockblockerski prekinuo u S&M misli sa nagim Đorđetom (category S&Đ) kaže: E, ne vidiš da mi je pola prsta u nosu?
Videći da je Antonić razbio led, uzme i @vestoma_tomy prst pa ga metne međ zube. Na twitteru se to ne vidi.
U hodniku je Džordže sa ružom i bombonjerom sačekao svoju bolju polovicu, a Antonič se, po ko zna koji put u istom danu, zaljubio u svoju goru.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi